Nekad se stvarno pitam na sta li moj zivot lici.
U petak je poceo radni vikend, a danas, u nedjelju, kad sam se probudila, sve me boli. 😂 Doduse, nije sve ni od rada. Jos me drzi upala misica od treninga, a onda sam na to dodala i ovaj vikend. Znala sam ja da sam pretjerala, ali kod mene to nekako uvijek tako ide.
Nakljokala sam se D-vitaminom i kontam, ako icega ovdje u Svedskoj nema dovoljno, onda je to sunca. Samo mi nije jasno kako meni i nakon skoro mjesec dana provedenih na moru i suncu i dalje moze faliti D-vitamina. Izgleda da se za svedsku zimu ipak ne mozes napuniti unaprijed. :))
Vikend sam zapocela s namjerom da starijem sinu ofarbam makar dva zida u sobi. Stari dio sobe je plav, ali ne bilo kakav plav, nego ono…praaavo marokanski plav. Kako sam mu prosirila sobu tako sto sam malo smanjila kupatilo, sada se tacno vidi koji je dio nekada bio soba, a koji kupatilo. Taj bivsi dio kupatila je svijetlozut, a na podu je bio linoleum koji se dizao nekih deset centimetara uz zid. Taj donji dio zida ostao je neravan, pa sam ga sada morala izgletovati da se sve fino spoji. Testno sam presla bijelom bojom i dio starog plavog zida, pa skontala da ce njemu trebati najmanje tri sloja. Osim toga, soba je imala i onu ukrasnu borduru po sredini zida koja se i nakon farbanja primijeti, tako da sam na kraju morala gletovati i nju.
Znaci, krenula sam samo ofarbati dva zida, a zavrsila pripremajuci pola sobe za farbanje. Za tu priliku sam, naravno, jako pametno obukla svoj fini crni sorc koji sam odmah poprskala bijelom farbom. Ma odlicno.
A da kompletiram outfit, na sebi sam imala drecavo rozu duksericu, drecavo zelenu majicu, sarene prugaste carape u jedno sest boja i jos drecavo zelene papuce. Tako sam najnormalnije izasla raditi vani. Sin me samo pogleda i pita: “Mama, hoces ti takva u grad?”😂😂😂
Danas, dok sam gletovala, vidim tatu u dvoristu kako se vec trudi oko kosenja trave. Ne znam koliko je to bilo pametno, jer kad mama i tata dodju da mi pomognu, nekako se uvijek zavrsi tako sto i ja moram raditi jos vise. Planirala sam samo zavrsiti zidove i onda se zabaviti nekim drugim stvarima, a zavrsila sam tako sto sam jos sest sati radila vani.
Ja sam odrasla u kuci i uvijek sam zeljela da i moja djeca imaju dvoriste, prostor i slobodu da samo izadju van, umjesto da odrastaju iskljucivo medju asfaltom i betonom. A iskreno, htjela sam i da mozemo rostiljati kako treba. Ne samo kad je neko posebno okupljanje, nego da mogu zapaliti rostilj i za obican rucak ako mi se taj dan rostilja. :))
Prije nekoliko godina kupila sam jednu vilu, a samo nekoliko mjeseci kasnije i ovo imanje. Istovremeno sam se polako rijesila stanova koje sam imala. Volim good deals, a kad su nekretnine u pitanju, kroz sve ove godine jos nisam pogrijesila. Samo sam sebi, izgleda, napravila posla za narednih trideset godina. :))
Mama se i danas cudi kako sam uspjela tako povoljno pronaci ovakvo imanje. Sve ostalo rjesavam usput. Samo sto uz skoro dunum ipo zemlje i nekoliko objekata tog “usput” ima prilicno mnogo. Gdje god se okrenem, nesto treba cistiti, spremati, kositi, popravljati, renovirati, rezati, grabiti, gletovati ili farbati.
Bilo je, doduse, i finih trenutaka ovog vikenda. Sjedili smo svi zajedno, ja, djeca, majka i dido, rasirili prostirke za jogu po travi, suncali se, jeli i pokusavali upiti jos malo D-vitamina. Onda smo nastavili cupati korov koji se uhvatio izmedju kamenja na dijelu dvorista gdje se parkiraju auta. Tog prostora, naravno, nema malo. Trenutno je u dvoristu parkirano pet auta, od kojih su tri moja. Necu to ni komentarisati. 😂
Dosle su i komsije. Kad je komsija vidio koliko se radi, i on se ubacio u akciju. Otisao je po motornu pilu i za otprilike cetiri minute oborio osusenu tuju visoku skoro deset metara, koja bi meni vjerovatno stajala jos godinu dana. Ne znam kako sam imala toliko srece, ali ove moje komsije su stvarno svi ljubazni i fini. On i njegova zena su mi bas dragi. Nekad, dok igram fudbal sa sinovima, izadju sa soljama kafe, maksuz stanu pored dvorista i tako, stojeci, piju kafu i “socijaliziraju se” sa mnom.
Juce su mi posudili i tacke da pokupim propale jabuke, pa sam taman i od toga napravila zabavu za djecu. Oni su ubacivali jabuke, a onda smo ih zajedno odvezli i bacili. Poslije smo ostali igrati fudbal pored te sume. Koristim priliku da igram s njima dok sam jos uvijek brza i jaca od njih. Nece ni to jos dugo trajati. :))
Komsije mi kazu da su cak i medjusobno pricali i pitali se gdje su nestale svrake. Godinama su im smetale i bas im je drago sto ih vise nema. Rekoh da su vjerovatno i one skontale da od mene treba pobjeci. 😂😂
Na proljece im orezali jabuku, sada pala i tuja. Ostale bez kuce i vikendice. Pa normalno da su se odselile. :))
Sutra jos moram iskomadati tuju koja sada lezi u dvoristu i odvesti gomilu trave na otpad. Nema kod mene ono: zavrsis jedan posao. Jedan posao samo rodi jos tri nova.
Definitivno sam skontala jedno: ne treba meni samo sparringpartner. Treba mi neko ko ce na vrijeme prepoznati ono moje: “Imam jednu odlicnu ideju…” i odmah mi je izbiti iz glave.
Ili, jos bolje, neko ko voli da radi. Jer tesko da ce meni iko ista izbiti iz glave. 🤭
A sad moram van. Skoro je ponoc, a ja sam se upravo sjetila da sutra odvoze smece. Bolje da ga iznesem, jer mi se bas ne ceka jos dvije sedmice.
Radna akcija jos traje. :))
Slika je napravljena uz pomoc AI-ja.