Post je pisan nedavno ali nije objavljen. Mislim da ne smeta sto ga sad objavljujem, nekad znaju i stara razmisljanja ili stare zabiljeske biti aktuelne ako nista za prisjetiti se…this is it I guess or maybe it’s just me…
U zadnje vrijeme dobivam jako puno komentara, imam osjecaj da svak ima nesto za reci i pocesto nesto sto im smeta. Zadnji je “ti nisi perfektna tako da je bolje da ne bockas nego planiraj bolje za sebe”…?
Te komentare dobijem “da bih ja pocela malo razmisljati sta pricam, jer me takve komentare i nacin kako ja komentarisem stavlja u pogresno svijetlo”…?
Ja ZNAM da nisam poznata po tom da razmisljam prije nego sto bilo sta kazem, nisam strateg, nisam takticna a to me i cini takvom kakva i jesam. Ako nesto upitam obicno postoji razlog zasto upitam i zelim da cujem odgovor. Kad upitam par puta istu stvar, to znaci da stvarno zelim da se razmisli i odgovori na postavljeno pitanje. S tim sto se ignorisu pitanja ja izgubim volju i udaljim se.
Sve sto stariji sve je svijet uzi…nazalost…
Sta je poenta ovog posta?
Nema poente…
kao vecina ostalih stvari…malo sta ima odredjenu poentu…ili mi se samo cini da je to tako…ipak ce biti da mi se cini…tako je…samo mi se cini…
Zbunjujuci, right? Nope, left!
Pitam se sta ova pjesma znaci, polagano mi se pocinje svidjati afganska muzika…Slusala sam ovih dana dosta ovakve muzike, mozda se nekom jos svidi.. 🙂