Od samog rodjenja pocinje ta borba, bore se roditelji, borimo se mi.
Zivot se svodi na to kako preziviti i kako nauciti djete da prezivi i da “uspje”.
Borba pocne, od vrtica idemo dalje u skolu, iz skole na fakultet.
Zavrsi se fakultet dode borba za poslom, na poslu nepravda, borba za opstanak, borba za visu platu, borba za neku karijeru.
Na privatnom planu, borba za osvajanje srca, ko osvoji taj je pobjednik ko ne osvoji samac bude.
Osnujes/neosnujes familiju, dobijes/nedobijes djecu, borba se nastavlja.
Borba za opstanak, borba za ljubav, borba za lovom…
Neki po nesreci imaju dodatni zdravstveni borbi, nepravda.
I tako to sve ide u krug, sve vise obaveza, nakraju si toliko pun obaveza da sam sebe izgubis.
Pocinjes se pitati cemu sva borba?
Cudni smo mi ljudi…
Postanes mrtvohladan, skoro pa ti sve svejedno, jer ne vidis poentu, i svrhu svega.
Vidis da je sve prolazno, ljudi na koje si navikao kroz zivot nestaju. U trenutku sto je zabavno, nakon nekog vremena malo sta znaci, nekad nakon par minuta a nekad nakon par godina.
Koliko vremena s nekim ljudima provedemo, da bi nakraju se samo odstranili i stranci postali. Godine prodju bez da se cujes i vidis, kao da se nikad niste druzili i poznavali.
Svako se mijenja, a i da se ne zelis mijenjati, oko tebe se sve mijenja, tako da ispadnes iz kolosijeka. Htjeo ne htjeo ces se puno puta u zivotu razocarati.
Zatim, what´s the point…somebody please tell me…:)