Nekad ti se nakon 20-30 godina u zivotu ponovo pojavi neko o kome nisi ni razmisljao. Ne neka velika ljubav iz proslosti. Ne neka stara simpatija. Nema cak ni neke price. Jednostavno neko koga si nekad davno znao iz vidjenja i to je otprilike to.
I onda se putevi ponovo ukrste. Jednom. Pa drugi put. Pa treci. I nista. Bar sam ja tako mislila. :))
A onda dodjem kuci i skontam da je moj mozak ocigledno registrovao nesto sto ja nisam. Energiju.
Hmmmm.. :))
Kako nekoga mozes nekad imati tu negdje i ne vidjeti apsolutno nistaā¦a onda ga nakon toliko vremena odjednom vidjeti nekim drugim ocima? Mozda osoba. Atmosfera. Koordinate. Trenutak. A mozda jednostavno i ono u sta smo se u medjuvremenu pretvorili. š
Jer kad si mlad, nemas pojma gdje ce nekoga zivot odnijeti, sta ce napraviti od sebe, kako ce razmisljatiā¦a ni gdje ces ti zavrsiti. Jedno je kad si mlad, a sasvim drugo kad iza sebe vec imas zivot, karijeru, djecu i sve ono sto te usput napravi ovim sto jesi.
Mozda neke ljude jednostavno ne mozes ni vidjeti dok i sam ne dodjes do neke svoje verzije u kojoj ih vidis.
Ko ce ga znati. š
Samo znam da malo ko kod mene izazove takvu reakciju. I da smo izgleda usput dodali jos jednu stavku na onu moju ionako nemogucu listu. Nije dovoljno da bude sparringpartner, da ima mozak koji me fascinira, da voli raditi i da ispunjava sve one ostale kriterije kojih se nakupilo jos od malih nogu.
Mora biti i ta energija. Neka frekvencija koja se podudara s mojom. š
Ali dobroā¦na svijetu nas ima nekih 8,3 milijarde. Valjda se medju svima njima nadje taj jedan. š
Btw. sad sam maksuz izracunala koliko je jedan od 8,3 milijarde.
0,00000001%.
A opetā¦nekako kontam da je vrijeme na mojoj strani. š
Sto vise znas sta nije, valjda si sve blize tome da prepoznas ono sto jeste.
Kao s investiranjem. Vrijeme odradi svoje. š
Valjda. :))
Sta li je mozakā¦ š