Želim da podijelim ovu divnu priču koju sam danas pročitala u novinama Aftonbladet : )
Jedan događaj u putničkoj agenciji u Malmöu je izazvao mnogo reakcija na Facebook-u. Iza priče je Turkie Zainab, 23, koja je u jutarnjim satima u utorak dobila kupca kojeg nikada zaboraviti neće.
– Plakali smo zajedno, rekla je Zainab.
Kupac koji je došao u turističkoj agenciji šepao je i bio je čovjek u 50-tih godina. On je objasnio na lošem švedskom i engleskom jeziku da je potrebno da rebook let za Bukurešt. Ali karta koju je kupio nije se mogla rebook i Zainab mu je objasnila da mora rezervisati novu.
– Bio je jako uzrujan i rekao mi je da on ne može priuštiti novu kartu. On je sjeo i ispricao mi kako mora ići kući da bi operisao nogu, kaže Zainab.
“Osjećala sam u srcu da mu moram pomoći”
Tijekom poziva, počela je da prepoznaje čovjeka – što je nekada vidjala da prosi ispred Willys.
– Inače mi je jako teško plakati u javnost pred drugim ljudima ali ovaj put su emocije preuzele. Zanemarila sam posao, i osjetila sam u srcu da mu moram pomoći. Nebi inače bila u stanju da dobro spavam noću, kaže Zainab.
Čovjek je očajnički stavio sve što mu je u vlasništvu na stol i pokazao svoju slomljenu šivanu nogu i rekao da ga je udarilo auto dok je prosio. Zinaib je tad odlučila da mora nešto učiniti.
– Pitala sam ga za njegovu ličnu i rezervisala mu novu kartu. Kad sam mu rekla da sam platila kartu, počeo je plakati, a onda nisam mogla da zadržim suze više, kaže Zainab.
Kada je Zainab uručila kartu čovjeku, on je rekao:
“Hvala Bogu da još uvijek postoje ljudi kao što si ti, ja sam odustao od nade, ja ne znam šta da kažem, hvala ti puno, ja bih bio bez hrane, da mi nisi platila ovo putovanje.”
Koje su vaše misli nakon ovog događaja?
– Postoji mnogo ljudi koji okreću pogled od prosjaka, ali ovo su ljudi kojima je potrebna pomoć! Ljudi trebaju da prestanu biti tako osuđujuci i pomoći. Oni ne rade nista lose, oni samo tu sjede. Zašto su ljudi toliko bezobrazni? Moramo početi pomagati jedno drugima, kaže Zainab.
——————————————————————-
Budem odmah više raspoložena kad pročitam da ima ljudi koji učine to nešto vise za nekoga, zamislite još kad bi svi imali ambiciju da tako čine, koliko bi svijet bio bolji, zar ne? : )
